Razvoj ljudskog uma

            Profesor Mark Rozencvajg, kalifornijski psiholog i neuropsihijatar, proveo je mnogo godina u proučavanju ćelije mozga, njenog kapaciteta i sposobnosti skladištenja informacija. 1974 godine, zaključio je da ukoliko svake sekunde unosimo deset jedinica informacija, u bilo koji normalan ljudsi mozak, tokom celog života, taj mozak bi bio verovatno manje od pola pun. Naročito je podvukao da problemi pamćenja nemaju nikakve veze sa ograničenjem mozga, već sa načinom na koji upravljamo njegovim očigledno bezgraničnim kapacitetom.

            Profesor Vilder Penfild iz Kanade, došao je do svojih otkrića u vezi sa sposobnostima ljudskog mozga sasvim slučajno. Sićušnim elektrodama stimulisao je pojedine regije mozga sa ciljem da pronađe moždane oblasti koje su odgovorne za izazivanje epileptičnih napada kod pacijenata.

            Na svoje zaprepašćenje, pronašao je , da pri stimulisanju pojedinih ćelija mozga, njegovi pacijenti odjednom postaju sposobni da se savršeno tačno prisete svojih iskustava iz prošlosti. Pacijenti su naročito naglašavali da to nije bilo samo prisećanje, već stvarno ponovno proživljavanje celokupnog iskustva koje uključuje mirise, zvuke, boje, ukuse i osećaj kretanja. Iskustva koja su izbila na površinu sećanja, bila su u opsegu od nedavnih, pa sve do onih koja su se dogodila pre 40 godina.

            Penfild navodi da se u svakoj moždanoj ćeliji, ili grupi ćelija, nalazi skriveno savršeno sećanje na svaki događaj iz prošlosti i ukoliko smo u stanju da proađemo pravi stimulans, pred nama će se odigrati ceo film.