Razvoj ljudskog uma

    Kod praktičnih ostvarenja u to vreme treba spomenuti rad doktora Hoze Delgada koji je sa svojim uređajem 'Stimosiver'  imao za cilj stvaranje 'psihocivilizovanog' društva.Eksperimentisao je na ljudima i životinjama i koristeći elektronsku stimulaciju mozga izazivao kod njih ekstremne emocije kao što su bes ili umor.Najpoznatiji njegov eksperiment je onaj u kome je biku od dve tone ugradio elektrode direktno u mozak i spojio ih sa daljinskim upravljačem. Ušao je u koridu u koju je pušten dotični bik. Kad je bik jurnuo i došao par metara od njega, dotični doktor je pritisnuo dugme na daljinskom posle čega se bik momentalno zaustavio i ukopao u mestu.

      Od 1965. do 1970. godine je Agencija za istraživanje naprednih odbrambenih projekata (DARPA), pokrenula operaciju Pandora da bi se proučili zdravstveni i psihološki efekti mikrotalasa niskog intenziteta.Ovaj projekat širokog opsega uključivao je eksperimente čiji je cilj bio da se elektromagnetskim zračenjem na daljinu prouzrokuje srčani napad, krvarenje u mozgu ili drugim organima kao i stvaranje auditivnih halucinacija.Uprkos naporima da ovaj projekat ostane najstroža tajna, u javnost je dospeo memorandum Ričarda Sesara, direktora projekta DARPA, koji je potvrdio da je prvenstvena namera projekta bilo otkriti da li se pažljivo kontrolisanim mikrotalasnim signalima može kontrolisati ljudski um.Američki Kongres je zabranio dalja istraživanja, ali projekat je okončan samo zvanično, dok je nezvanično zakopan duboko u kanale ultratajnih operacija CIA-e, koja je javno pobijala sve optužbe ali je tajno nastavila da radi na projektu.

Ljudski um je svemoćan njime se može uraditi sve i promeniti sve oko sebe samo treba znati da ga iskoristimo na pravi način što nije nimalo lako. Svi znate o pojavi kada nešto želite ako dovoljno dugo to priželjkujete, mislite o tome, pričate ma koliko to delovalo nestvarno ipak će se u velikom broju slučaja ostvariti. To je tako zvana "sila privlačenja" u vasioni. Gledao sam dokumentarac koji se bavi ovom tematikom tj autosugestijom gde su izvlačeni citati govora velikih umova kao što su Tesla, Ajnštajn i mnogi drugi koji su znali o ovome i primenjivali to, kao i primeri kako su ljudi bukvalno skroz promenili svoje živote ovim tehnikama pa neki čak i izlečili neke same sebe čistom podsvešću i voljom. Ako vas baš interesuje možete pročitati i knjigu "Joseph Murphy-Moć podsvesti". Ono sto mislimo, što je u našim glavama, razmišljanja koja nas okupiraju-sve to se odražava na materijalni svet oko nas. Bukvalno rečeno,ono što mislimo, to se materijalizuje. Nećemo uspeti da stvorimo neku stvar ispred nas ako mislimo o njoj ali da izmenimo događaje i svoj život možemo.

Procesi koji se dešavaju unutar nas i dalje su jedna velika nepoznanica za čovečanstvo. Nauka ovaj svet doživljava materijalno. Medjutim,ljudi nisu samo materijalna bića. Oni su i duhovna,i energetska. Sve što nam se dešava,beleži se u podsvesti. Podsvest je i aktivator dogadjaja, tako da ono što nam je u podsvesti, to će se aktivirati u spoljnom svetu. Ako razmišljate pozitivno-pozitivno će da vam bude, ako razmišljate negativno-znate i sami. Kontrola nad svojim životom nije nimalo egoistično shvatanje. Mi biramo na koji način ćemo to da uradimo i moramo biti svesni da smo mi takodje odgovorni za svoje postupke. Možemo da rešimo sve naše probleme, da nadjemo put u životu, da se izvučemo iz depresije, da shvatimo svoje greške itd... Dakle, menjanjem načina razmišljanja, menjamo naše živote, sebe i sve oko nas. Koliko god da zvuči kao naučna fantastika, mi nismo ni svesni da se možemo isprogramirati da delujemo u pravcu u kojem želimo. Mogućnosti su neiscrpne. Sve što treba da radite je da verujete.

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4

      Takođe primer mačke koja je iz požara spasavala svoje mačiće jedno po jedno sa oprljenim krznom i jedva gledajući zbog dima ali ipak nije posustala dok nije iznela i poslednje Kad je izvukla i poslednje, pala je i ostala nepokretno da leži. O podvigu mačke koju su prozvali Skarlet pisale su sve novine ne samo u Americi već i šire. "Nort Šor enimal lig" klinika ustanovila je nagradu Skarlet avord, nazvanu po požrtvovanoj mački. Ova nagrada dodeljuje se svake godine životinjama koje su pokazale izuzetnu hrabrost, ali i ljudima koji su založili svoj život da bi spasili tuđ. Takođe sam lično gledao u mom komšiluku kako je mačka pored svojih mačića dojila i male kučiće čija je majka nastradala zbog toga i mislim da su životinje mnogo humanije od ljudi što je takođe vid inteligencije ispoljena kroz osećanja.

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Zbog svega toga svođenje ogromne inteligencije ovih životinja na hvatanje, zarobljavanje i primoravanje na šou trikove predstavlja minimalistički, ponižavajući i nezahvalan pristup.

Mnogo bismo prikladnije ispojlavali sopstvenu inteligenciju i humanost, kada bismo na širok opseg sposobnosti drugih bića gledali na humaniji i inteligentniji način.

       U životinjsku inteligenciju ne trebamo uopšte sumnjati, one su mnogo inteligentnije nego što to mi mislimo a i razne vrste su individualno kreativne u svojij komunikaciji. Sve to potvrđuju mnogobrojni primeri i istraživanja.

       Otkriveno je da kitovi ubice govore nekoliko različitih jezika u nekoliko različitih dijalekata. Džon Ford upravnik vankuverskog akvarijuma ih je proučavao i primetio različite dijalekte koje su zavisile od porodičnih grupacija. Svaka porodica pravi u proseku 12 posebnih poziva. Interessantno je da se ovi dijalekti prenose sa generacije na generaciju što ga je navelo na predpostavku da svi potiču od zajedničkog pretka.

       Postoje takođe veoma kreativna ponašanja nekih životanja kao što su delfini koji su u akvarijumu uz pomoć timskog rada zaštitili bolesnog delfina od hvatanja i čak uspeli da podignu podvodnu kapiju i preplivaju ispod nje u slobodu. Delfini koriste neko vrstu ultrazvuka za detekciju gustine predmeta na daljinu i utvrđivanja koji je to predmet.

Pamtimo samo ono što razumemo!

Da bismo zapamtili neku lekciju, moramo prvo da je razumemo. To je bezbroj puta eksperimentalno dokazano: ako nastavnik traži od učenika da pročitaju neki tekst, trudeći se pri tom da razumeju njegov smisao (recimo, da pronađu odgovarajuće sinonime za pojedine reči), a zatim da pročitaju drugi tekst, ali da se ne trude da shvate smisao, nego samo da pronađu greške, oni će mnogo bolje zapamtiti prvi nego drugi tekst. Postoji, dakle, samo jedan način da se lekcija zapamti: treba je pažljivo pročitati, odgonetnuti pravi smisao pojedinih reči i preformulisati teške, nerazumljive rečenice. To je trud koji moramo da uložimo ako hoćemo da je zapamtimo. U protivnom, vrlo brzo ćemo zaporaviti „naučeno“ gradivo.

Ponavljanje olakšava pamćenje...

Ovo je jedno od osnovnih pravila. Primer: „pčela“. Značenje ove reči nam je poznato zato što smo se mnogo puta sreli sa ovim insektom. I to još u najranijem detinjstvu: u parku, u dečjim knjigama, emisijama na TV... Kao posledica toga, reč „pčela“ je utisnuta u našem pamćenju. Isto važi za gradivo. Lako ćemo ga zapamtiti ako smo slušali predavanje, pa onda pročitali lekciju iz udžbenika, uradili propratna vežbanja i odgovorili na pitanja... Sve su to ponavljanja koja podstiču memoriju i olakšavaju učenje.

Učenje napamet nije gubljenje vremena!

Učenje napamet je dugo bilo zanemareno. Mislilo se da je takav način učenja gubljenje vremena. To je velika šteta, pošto ono poboljšava takozvanu leksičku memoriju, koja nam omogućava da se setimo kako se reči izgovaraju. Možda nam memorisanje imena ili godina iz lekcije iz istorije izgleda kao gubljenje vremena, ali to je veoma korisna vežba za mozak. Osim toga, tako zapamćeni podaci nam omogućavaju da budemo precizniji prilikom izlaganja naučenog gradiva.

Efikasne metode za poboljšavanje memorije.

Memorija je, slikovito rečeno, nalik na komodu sa fiokama. Ono što tražimo lako ćemo naći ukoliko znamo u kojoj je fioci. Zato povezujte pojmove koje želite da memorišete sa bojama, oblicima ili brojevima, tražite reči koje se rimuju, smišljajte pesmice...

Rezimirajte gradivo koje Želite da naučite!

Postoje dve vrste memorije: dugoročna i kratkoročna. Pre nego što dospe u dugoročnu memoriju, zapamćeni „materijal“ mora da prođe kroz kraktoročnu. Ali, u njoj može da se zadrži samo mali broj elemenata. Zato je najbolje da se lekcija podeli i sažme. Treba napraviti kratak rezime, sa naslovima, podnaslovima i po nekoliko ključnih pojmova za svaki deo. Kad napravite takvu „podlogu“, treba samo da pročitate lekciju još jednom ili dvaput i detalji će se bukvalno „nalepiti“ na tako pripremljeno „platno“.