Razvoj ljudskog uma

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4

            Profesor Mark Rozencvajg, kalifornijski psiholog i neuropsihijatar, proveo je mnogo godina u proučavanju ćelije mozga, njenog kapaciteta i sposobnosti skladištenja informacija. 1974 godine, zaključio je da ukoliko svake sekunde unosimo deset jedinica informacija, u bilo koji normalan ljudsi mozak, tokom celog života, taj mozak bi bio verovatno manje od pola pun. Naročito je podvukao da problemi pamćenja nemaju nikakve veze sa ograničenjem mozga, već sa načinom na koji upravljamo njegovim očigledno bezgraničnim kapacitetom.

            Profesor Vilder Penfild iz Kanade, došao je do svojih otkrića u vezi sa sposobnostima ljudskog mozga sasvim slučajno. Sićušnim elektrodama stimulisao je pojedine regije mozga sa ciljem da pronađe moždane oblasti koje su odgovorne za izazivanje epileptičnih napada kod pacijenata.

            Na svoje zaprepašćenje, pronašao je , da pri stimulisanju pojedinih ćelija mozga, njegovi pacijenti odjednom postaju sposobni da se savršeno tačno prisete svojih iskustava iz prošlosti. Pacijenti su naročito naglašavali da to nije bilo samo prisećanje, već stvarno ponovno proživljavanje celokupnog iskustva koje uključuje mirise, zvuke, boje, ukuse i osećaj kretanja. Iskustva koja su izbila na površinu sećanja, bila su u opsegu od nedavnih, pa sve do onih koja su se dogodila pre 40 godina.

            Penfild navodi da se u svakoj moždanoj ćeliji, ili grupi ćelija, nalazi skriveno savršeno sećanje na svaki događaj iz prošlosti i ukoliko smo u stanju da proađemo pravi stimulans, pred nama će se odigrati ceo film.

              Svako ljudsko biće rodi se golo, i treba mu toplota, hrana, voda, sklonište. Sve ostalo je sporedno. Niste rođeni pohlepni, korumpirani, i s mržnjom. Sve to pokupite od društva. Rat, siromaštvo, korupcija, glad, mizerija, ljudska patnja to se neće promeniti samo od sebe. Prava revolucija je revolucija svesti, i svako od nas prvo mora da eliminiše taj "zvuk" podele i materijalizma kojim smo bili uslovljeni da verujemo da je to prava istina. Da sebe otkrijemo, osnažimo i dovedemo u red sa onim signalom, koji dolazi iz našeg pravog empirijskog bića i njegove jedinstvenosti. To je na nama.

 

            Pravi dar koji mi ljudi imamo, koji je zaslužan za sve što nam je unapredilo život kao ljudima, je tehnologija. Kada shvatimo da je tehnologija produkt ljudske genijalnosti koji oslobađa čovečanstvo i povećava naš kvalitet života. Tada ćemo shvatiti da je naš najvažniji fokus inteligentno upravljanje prirodnim resursima. Mi obično ne plaćamo vazduh i tekuću vodu jer ih ima u izobilju. Prodaja bi bila besmislena. Dakle, logično govoreći ukoliko bi izvori i tehnologije, koje koristimo za izgradnju svega u društvu, kao što su kuće, gradovi i prevoz postojali u izobilju ne bi bilo razloga da se išta prodaje. Osnovno pitanje ostaje: Da li mi na zemlji imamo dovoljno resursa i tehnološkog razumevanja da napravimo društvo izobilja u kome bi sve što sada imamo bilo dostupno bez cene i bez potrebe za potčinjenošću kroz zaposlenje? Da, imamo ! Imamo resurse i tehnologiju da to omogućimo da podignemo životni standard toliko visoko da bi ljudi u budućnosti na našu civilizaciju gledali čudeći se, koliko smo bili primitivni i nezreli. Uistinu sve forme kriminala su posledica monetarnog sistema, ili direktna ili kroz nervozu nanetu kroz finansijsku deprivaciju. Stoga sami zakoni eventualno mogu da jednoga dana nestanu...

Ono što želimo da uradimo jeste da eliminišemo uzroke problema. Da eliminišemo procese koji proizvode pohlepu, zatucanost i predrasude, Iskorišćavanje jedni drugih i elitizam. To je novac.

 

Mi danas imamo toliko resursa da skućimo svakog, napravimo bolnice širom sveta, sagradimo škole širom sveta, najbolju opremu u laboratorijama za podučavanje i da istražujemo medicinu. Tako da, sve to imamo, a mi živimo u monetarnom sistemu gde se to ne dešava. A u monetarnom sistemu postoji samo profit. I šta je osnovni mehanizam koji održava profit, osim sebičnog interesa. Ništa stvoreno u ovom profitno-orjentisanom društvu nije ni izbliza stvoreno kako bi bilo efikasno i održivo za ljude. Ne bi postojale multi-milonerske automobilske industrije, niti bi prosečan životni vek za elektroniku bio manji od tri meseca, nakon čega bi postala beskorisna i zastarela. Jel to izobilje? Apsolutno ne. Izobilje, bazirano na zakonu snabdevanja i potražnje, je ustvari negativno. Činjenica je da su efikasnost, održivost i izobilje neprijatelji profita. Drugačije rečeno, mehanizam stvaranja nemaštine, oskudice - stvara profit. Šta je oskudica? - Održavanje cene jednog proizvoda, limitiranje njegove dostupnosti na tržištu.  To znači da održivost i izobilje nikada neće biti moguće u našem profitno orjentisanom društvu. Jer prosto idemo protiv same prirode i njene strukture. Stoga, nemoguće je da imamo svet bez ratova i siromaštva. Nemoguće je da unapređujemo tehnologiju do njenih najefikasnijih i najproduktivnijih granica. I najdramatiènije, nemoguće je očekivati da ljudska bića se ponašaju uistinu moralno i pristojno.

     Prvi korak u pamćenju vaših snova je prizivanje samog sna „nameštanjem“ svog uma pre odlaska na spavanje. Kada počnete da padate u san lagano i odlučno ponavljajte u sebi „setiću se sna, setiću se sna, setiću se sna“. Ovo uključuje autosugestiju i „programira“  vaš mozak da pri buđenju prednost da prisećanju sna.

Druga faza, pri buđenju, kada ste uhvatili san, ulazite u fazu pomćenja, ovo je kritična faza. Ukoliko ste suviše uzbuđemi zbog činjenice da ste uhvatili snove izgubićete ih. Mozgu je potrebno da jedno vreme bude u stanju opuštenosti. Morate naučiti da odršavate skoro meditacijsku smirenost i lagano pregledajući glavne elemente sna pamtiti glavne i ključne slike iz snova.
Brojne studije sprovedene nad ljudima koji su počeli da pamte svoje snove pokazuju da su tokom perioda od nekoliko meseci postali smireniji, motivisaniji, kreativniji i mnogo sposobniji da pamte. Ništa od ovoga nije čudno jer snovi za svoju realizaciju koriste desnu hemisferu mozga na kojoj se svi memorijski sistemi usavršavaju do perfekcije. Na primer Edgar Alan Po prvo je pamtio a onda i koristio svoje najgore košmare za kratke priče strave. Takođe Salvador Dali slikar nadreealista javno je izjavljivao da su mnoge njegove slike reprodukcije perfektno zapamćenjih slika snova.

      Većina ljudi ima jako žive snove u vezi sa poznanicima, prijateljima, članovima porodice i ljubavnicima o kojima nisu razmišljali, niti se družili, više od 20 godina. U njihovim snovima,međutim, slike su savršeno jasne, sve boje i detalji su tačno onakvi kakvi su bili u stvarnosti. Ovo potvrđuje da negde u mozgu postoji beskrajno skladište savršenih slika i asocijacija koje se ne menjaju tokom vremena  i koje se mogu, uz odgovarajući okidački mehanizam, prizvati u sećanje.  Možete naučiti kako da „uhvatite “ svoje snove. Neki ljudi imaju tako loše pamćenje svojih snova da iskreno veruju da ništa i ne sanjaju. Ovo nije tačno jer su čak i istraživanja pokazala da svako ljudsko biće tokom noći ima regularne  prirode kada sanja, tzv. REM, faze koje se mogu registrovati po brzim pokretima očiju gdekapci podrhtavaju i telo se trza usled unutrašnjeg „posmatranja“ i „kretanja“ sa imaginarnom pričom. Kao što sa fizičkim vežbama ne možemo postići efekat odmah tako je i sa mentalnim vežbama. Mada ne trebamo se obeshrabljivati već raditi na tome. Može biti potrebno i do tri nedelja pre nego što „uhvatite“ svoj prvi san, ali je sistem nepogrešiv.

         Mnoge stvari se mogu iskoristiti radi lakšeg prolaska kroz studije. Bazični memorijski sistemi se ne koriste za prisećanje po "papagajskom principu", već kao gigantski sistem za popunjavanje prostora u našim mozgovima, omogućavajući nam da se veoma brzo prisetimo onoga što smo zapamtili i da znatno uvećamo opšte razumevanje. Primenjivao sam tehnike prilikom polaganja ispita, igrajući se sa svojom imaginacijom, sa ciljem da poboljšam svoje pamćenje i pomognem drugim studentima, koji su verovatno bili na rubu akademskog neuspeha, da postignu kako-tako zadovoljavajuće rezultate.

1. Većina ljudi zapamti imena manje od 10 % osoba sa kojima se upozna.

2. Većina ljudi zaboravi više od 99% brojeva telefona koji su im dati.

3. Smatra se da sposobnost pamćenja ubrzano propada sa starenjem.

4. Većina ljudi pije, a smatra se da alkohol uništava 1.000 moždanih ćelija po čašici žestokog pića.

5. U celom svetu, bez obzira na rasu, kulturu, uzrast i nivo obrazovanja, preovladava strah i mišljenje da ljudi poseduju nezadovoljavajuću ili slabu memoriju.

6. Naši neuspesi uopšte, a naročito u pamćenju, pripisuju se činjenici da smo mi "samo ljudi", a ta izjava upućuje na zaključak da su naše mentalne sposobnosti beznadežno nezadovoljavajuće.