Razvoj ljudskog uma

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4     Ljudski um je i dan danas neistražena misterija za obične ljude.Današnji čovek ne koristi ni 10 % mogućnosti svoga uma.Znači da još uvek nismu naučili u potpunosti da koristimo naš um.Ali...Ako mi nismo naučili da koristimo i kontrolišemo naš um, ima ko jeste.Kontrola ljudi, širokih narodnih masa i njihovih umova postalo je jedno od najvažnijih oružja ljudi koji pretenduju da postanu planetarni vladari.Ako to već nisu.
    U vojnim krugovima nije nikakva tajna da se vrlo lako može prodreti u ljudski mozak i tako naterati čoveka da se ponaša onako kako to neko hoće. Da mu se na silu izazove pospanost, utiskuju razne sugestije, menja memorija, kontrolišu emocije i slično.Još su za vreme drugog svetskog rata u koncentracionim logorima Dahau i Aušvic vršeni eksperimenti nad ljudima u kojima se primenjivala hipnoza, narkohipnoza, razne hemikalije.Posle rata, 1947.godine američka mornarica pokrenula je projekat 'Ćaskanje' (Chatter).Cilj projekta bio je okupiti sve nacističke lekare i naučnike koji su u toku rata vršili eksperimente nad ljudima i regrutovati ih u američku vojsku. To je i učinjeno.Nastavili su sa svojim radom na periferiji Hajdelberga, da bi kasnije u tajnom projektu nazvanom 'Spajalica' (Paperclip) bili prebačeni na teritoriju SAD. U projektu 'Spajalica', 34 nacistička naučnika prihvatilo je ponuđene ugovore koje je potpisao načelnik generalštaba SAD.Na čelu im je bio doktor Hubertus Strugold. Nakon dolaska na teritoriju SAD, prebačeni su u vazduhoplovnu bazu Rendolf u San Antoniju  u Teksasu. Tamo su u saradnji sa američkim gazdama nastavili sa svojim radom, testirajući narkohipnozu na nevoljnim žrtvama, strancima, mentalnim bolesnicima, pripadnicima etničkih manjina. Američka vojska i obaveštajne agencije vodile su još nekoliko ultra tajnih programa. To su projekti Mind Kontrol Ultra, Mind Kontrol Delta, Mind Kontrol Naomi, Mind Kontrol Search, Bluebird, Artičoka i Chattering. Zajedničko svim ovim tajnim programima bio je cilj stvaranje pouzdanog ubice koji se mogao programirati po njihovoj želji. To je bio primarni cilj a sekundarni je bio razvijanje metoda kojima bi se kontrolisalo stanovništvo.

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4

    Kod praktičnih ostvarenja u to vreme treba spomenuti rad doktora Hoze Delgada koji je sa svojim uređajem 'Stimosiver'  imao za cilj stvaranje 'psihocivilizovanog' društva.Eksperimentisao je na ljudima i životinjama i koristeći elektronsku stimulaciju mozga izazivao kod njih ekstremne emocije kao što su bes ili umor.Najpoznatiji njegov eksperiment je onaj u kome je biku od dve tone ugradio elektrode direktno u mozak i spojio ih sa daljinskim upravljačem. Ušao je u koridu u koju je pušten dotični bik. Kad je bik jurnuo i došao par metara od njega, dotični doktor je pritisnuo dugme na daljinskom posle čega se bik momentalno zaustavio i ukopao u mestu.

 

      Od 1965. do 1970. godine je Agencija za istraživanje naprednih odbrambenih projekata (DARPA), pokrenula operaciju Pandora da bi se proučili zdravstveni i psihološki efekti mikrotalasa niskog intenziteta.Ovaj projekat širokog opsega uključivao je eksperimente čiji je cilj bio da se elektromagnetskim zračenjem na daljinu prouzrokuje srčani napad, krvarenje u mozgu ili drugim organima kao i stvaranje auditivnih halucinacija.Uprkos naporima da ovaj projekat ostane najstroža tajna, u javnost je dospeo memorandum Ričarda Sesara, direktora projekta DARPA, koji je potvrdio da je prvenstvena namera projekta bilo otkriti da li se pažljivo kontrolisanim mikrotalasnim signalima može kontrolisati ljudski um.Američki Kongres je zabranio dalja istraživanja, ali projekat je okončan samo zvanično, dok je nezvanično zakopan duboko u kanale ultratajnih operacija CIA-e, koja je javno pobijala sve optužbe ali je tajno nastavila da radi na projektu.

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Ljudski um je svemoćan njime se može uraditi sve i promeniti sve oko sebe samo treba znati da ga iskoristimo na pravi način što nije nimalo lako. Svi znate o pojavi kada nešto želite ako dovoljno dugo to priželjkujete, mislite o tome, pričate ma koliko to delovalo nestvarno ipak će se u velikom broju slučaja ostvariti. To je tako zvana "sila privlačenja" u vasioni. Gledao sam dokumentarac koji se bavi ovom tematikom tj autosugestijom gde su izvlačeni citati govora velikih umova kao što su Tesla, Ajnštajn i mnogi drugi koji su znali o ovome i primenjivali to, kao i primeri kako su ljudi bukvalno skroz promenili svoje živote ovim tehnikama pa neki čak i izlečili neke same sebe čistom podsvešću i voljom. Ako vas baš interesuje možete pročitati i knjigu "Joseph Murphy-Moć podsvesti". Ono sto mislimo, što je u našim glavama, razmišljanja koja nas okupiraju-sve to se odražava na materijalni svet oko nas. Bukvalno rečeno,ono što mislimo, to se materijalizuje. Nećemo uspeti da stvorimo neku stvar ispred nas ako mislimo o njoj ali da izmenimo događaje i svoj život možemo.

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Procesi koji se dešavaju unutar nas i dalje su jedna velika nepoznanica za čovečanstvo. Nauka ovaj svet doživljava materijalno. Medjutim,ljudi nisu samo materijalna bića. Oni su i duhovna,i energetska. Sve što nam se dešava,beleži se u podsvesti. Podsvest je i aktivator dogadjaja, tako da ono što nam je u podsvesti, to će se aktivirati u spoljnom svetu. Ako razmišljate pozitivno-pozitivno će da vam bude, ako razmišljate negativno-znate i sami. Kontrola nad svojim životom nije nimalo egoistično shvatanje. Mi biramo na koji način ćemo to da uradimo i moramo biti svesni da smo mi takodje odgovorni za svoje postupke. Možemo da rešimo sve naše probleme, da nadjemo put u životu, da se izvučemo iz depresije, da shvatimo svoje greške itd... Dakle, menjanjem načina razmišljanja, menjamo naše živote, sebe i sve oko nas. Koliko god da zvuči kao naučna fantastika, mi nismo ni svesni da se možemo isprogramirati da delujemo u pravcu u kojem želimo. Mogućnosti su neiscrpne. Sve što treba da radite je da verujete.

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4

      Takođe primer mačke koja je iz požara spasavala svoje mačiće jedno po jedno sa oprljenim krznom i jedva gledajući zbog dima ali ipak nije posustala dok nije iznela i poslednje Kad je izvukla i poslednje, pala je i ostala nepokretno da leži. O podvigu mačke koju su prozvali Skarlet pisale su sve novine ne samo u Americi već i šire. "Nort Šor enimal lig" klinika ustanovila je nagradu Skarlet avord, nazvanu po požrtvovanoj mački. Ova nagrada dodeljuje se svake godine životinjama koje su pokazale izuzetnu hrabrost, ali i ljudima koji su založili svoj život da bi spasili tuđ. Takođe sam lično gledao u mom komšiluku kako je mačka pored svojih mačića dojila i male kučiće čija je majka nastradala zbog toga i mislim da su životinje mnogo humanije od ljudi što je takođe vid inteligencije ispoljena kroz osećanja.

 

 

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Zbog svega toga svođenje ogromne inteligencije ovih životinja na hvatanje, zarobljavanje i primoravanje na šou trikove predstavlja minimalistički, ponižavajući i nezahvalan pristup.

Mnogo bismo prikladnije ispojlavali sopstvenu inteligenciju i humanost, kada bismo na širok opseg sposobnosti drugih bića gledali na humaniji i inteligentniji način.

 

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4

       U životinjsku inteligenciju ne trebamo uopšte sumnjati, one su mnogo inteligentnije nego što to mi mislimo a i razne vrste su individualno kreativne u svojij komunikaciji. Sve to potvrđuju mnogobrojni primeri i istraživanja.

       Otkriveno je da kitovi ubice govore nekoliko različitih jezika u nekoliko različitih dijalekata. Džon Ford upravnik vankuverskog akvarijuma ih je proučavao i primetio različite dijalekte koje su zavisile od porodičnih grupacija. Svaka porodica pravi u proseku 12 posebnih poziva. Interessantno je da se ovi dijalekti prenose sa generacije na generaciju što ga je navelo na predpostavku da svi potiču od zajedničkog pretka.

       Postoje takođe veoma kreativna ponašanja nekih životanja kao što su delfini koji su u akvarijumu uz pomoć timskog rada zaštitili bolesnog delfina od hvatanja i čak uspeli da podignu podvodnu kapiju i preplivaju ispod nje u slobodu. Delfini koriste neko vrstu ultrazvuka za detekciju gustine predmeta na daljinu i utvrđivanja koji je to predmet.

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Pamtimo samo ono što razumemo!

Da bismo zapamtili neku lekciju, moramo prvo da je razumemo. To je bezbroj puta eksperimentalno dokazano: ako nastavnik traži od učenika da pročitaju neki tekst, trudeći se pri tom da razumeju njegov smisao (recimo, da pronađu odgovarajuće sinonime za pojedine reči), a zatim da pročitaju drugi tekst, ali da se ne trude da shvate smisao, nego samo da pronađu greške, oni će mnogo bolje zapamtiti prvi nego drugi tekst. Postoji, dakle, samo jedan način da se lekcija zapamti: treba je pažljivo pročitati, odgonetnuti pravi smisao pojedinih reči i preformulisati teške, nerazumljive rečenice. To je trud koji moramo da uložimo ako hoćemo da je zapamtimo. U protivnom, vrlo brzo ćemo zaporaviti „naučeno“ gradivo.

Ponavljanje olakšava pamćenje...

Ovo je jedno od osnovnih pravila. Primer: „pčela“. Značenje ove reči nam je poznato zato što smo se mnogo puta sreli sa ovim insektom. I to još u najranijem detinjstvu: u parku, u dečjim knjigama, emisijama na TV... Kao posledica toga, reč „pčela“ je utisnuta u našem pamćenju. Isto važi za gradivo. Lako ćemo ga zapamtiti ako smo slušali predavanje, pa onda pročitali lekciju iz udžbenika, uradili propratna vežbanja i odgovorili na pitanja... Sve su to ponavljanja koja podstiču memoriju i olakšavaju učenje.

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Učenje napamet nije gubljenje vremena!

Učenje napamet je dugo bilo zanemareno. Mislilo se da je takav način učenja gubljenje vremena. To je velika šteta, pošto ono poboljšava takozvanu leksičku memoriju, koja nam omogućava da se setimo kako se reči izgovaraju. Možda nam memorisanje imena ili godina iz lekcije iz istorije izgleda kao gubljenje vremena, ali to je veoma korisna vežba za mozak. Osim toga, tako zapamćeni podaci nam omogućavaju da budemo precizniji prilikom izlaganja naučenog gradiva.

Efikasne metode za poboljšavanje memorije.

Memorija je, slikovito rečeno, nalik na komodu sa fiokama. Ono što tražimo lako ćemo naći ukoliko znamo u kojoj je fioci. Zato povezujte pojmove koje želite da memorišete sa bojama, oblicima ili brojevima, tražite reči koje se rimuju, smišljajte pesmice...

Rezimirajte gradivo koje Želite da naučite!

Postoje dve vrste memorije: dugoročna i kratkoročna. Pre nego što dospe u dugoročnu memoriju, zapamćeni „materijal“ mora da prođe kroz kraktoročnu. Ali, u njoj može da se zadrži samo mali broj elemenata. Zato je najbolje da se lekcija podeli i sažme. Treba napraviti kratak rezime, sa naslovima, podnaslovima i po nekoliko ključnih pojmova za svaki deo. Kad napravite takvu „podlogu“, treba samo da pročitate lekciju još jednom ili dvaput i detalji će se bukvalno „nalepiti“ na tako pripremljeno „platno“.

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4

            Profesor Mark Rozencvajg, kalifornijski psiholog i neuropsihijatar, proveo je mnogo godina u proučavanju ćelije mozga, njenog kapaciteta i sposobnosti skladištenja informacija. 1974 godine, zaključio je da ukoliko svake sekunde unosimo deset jedinica informacija, u bilo koji normalan ljudsi mozak, tokom celog života, taj mozak bi bio verovatno manje od pola pun. Naročito je podvukao da problemi pamćenja nemaju nikakve veze sa ograničenjem mozga, već sa načinom na koji upravljamo njegovim očigledno bezgraničnim kapacitetom.

            Profesor Vilder Penfild iz Kanade, došao je do svojih otkrića u vezi sa sposobnostima ljudskog mozga sasvim slučajno. Sićušnim elektrodama stimulisao je pojedine regije mozga sa ciljem da pronađe moždane oblasti koje su odgovorne za izazivanje epileptičnih napada kod pacijenata.

            Na svoje zaprepašćenje, pronašao je , da pri stimulisanju pojedinih ćelija mozga, njegovi pacijenti odjednom postaju sposobni da se savršeno tačno prisete svojih iskustava iz prošlosti. Pacijenti su naročito naglašavali da to nije bilo samo prisećanje, već stvarno ponovno proživljavanje celokupnog iskustva koje uključuje mirise, zvuke, boje, ukuse i osećaj kretanja. Iskustva koja su izbila na površinu sećanja, bila su u opsegu od nedavnih, pa sve do onih koja su se dogodila pre 40 godina.

            Penfild navodi da se u svakoj moždanoj ćeliji, ili grupi ćelija, nalazi skriveno savršeno sećanje na svaki događaj iz prošlosti i ukoliko smo u stanju da proađemo pravi stimulans, pred nama će se odigrati ceo film.

              Svako ljudsko biće rodi se golo, i treba mu toplota, hrana, voda, sklonište. Sve ostalo je sporedno. Niste rođeni pohlepni, korumpirani, i s mržnjom. Sve to pokupite od društva. Rat, siromaštvo, korupcija, glad, mizerija, ljudska patnja to se neće promeniti samo od sebe. Prava revolucija je revolucija svesti, i svako od nas prvo mora da eliminiše taj "zvuk" podele i materijalizma kojim smo bili uslovljeni da verujemo da je to prava istina. Da sebe otkrijemo, osnažimo i dovedemo u red sa onim signalom, koji dolazi iz našeg pravog empirijskog bića i njegove jedinstvenosti. To je na nama.

 

            Pravi dar koji mi ljudi imamo, koji je zaslužan za sve što nam je unapredilo život kao ljudima, je tehnologija. Kada shvatimo da je tehnologija produkt ljudske genijalnosti koji oslobađa čovečanstvo i povećava naš kvalitet života. Tada ćemo shvatiti da je naš najvažniji fokus inteligentno upravljanje prirodnim resursima. Mi obično ne plaćamo vazduh i tekuću vodu jer ih ima u izobilju. Prodaja bi bila besmislena. Dakle, logično govoreći ukoliko bi izvori i tehnologije, koje koristimo za izgradnju svega u društvu, kao što su kuće, gradovi i prevoz postojali u izobilju ne bi bilo razloga da se išta prodaje. Osnovno pitanje ostaje: Da li mi na zemlji imamo dovoljno resursa i tehnološkog razumevanja da napravimo društvo izobilja u kome bi sve što sada imamo bilo dostupno bez cene i bez potrebe za potčinjenošću kroz zaposlenje? Da, imamo ! Imamo resurse i tehnologiju da to omogućimo da podignemo životni standard toliko visoko da bi ljudi u budućnosti na našu civilizaciju gledali čudeći se, koliko smo bili primitivni i nezreli. Uistinu sve forme kriminala su posledica monetarnog sistema, ili direktna ili kroz nervozu nanetu kroz finansijsku deprivaciju. Stoga sami zakoni eventualno mogu da jednoga dana nestanu...

Ono što želimo da uradimo jeste da eliminišemo uzroke problema. Da eliminišemo procese koji proizvode pohlepu, zatucanost i predrasude, Iskorišćavanje jedni drugih i elitizam. To je novac.

 

Mi danas imamo toliko resursa da skućimo svakog, napravimo bolnice širom sveta, sagradimo škole širom sveta, najbolju opremu u laboratorijama za podučavanje i da istražujemo medicinu. Tako da, sve to imamo, a mi živimo u monetarnom sistemu gde se to ne dešava. A u monetarnom sistemu postoji samo profit. I šta je osnovni mehanizam koji održava profit, osim sebičnog interesa. Ništa stvoreno u ovom profitno-orjentisanom društvu nije ni izbliza stvoreno kako bi bilo efikasno i održivo za ljude. Ne bi postojale multi-milonerske automobilske industrije, niti bi prosečan životni vek za elektroniku bio manji od tri meseca, nakon čega bi postala beskorisna i zastarela. Jel to izobilje? Apsolutno ne. Izobilje, bazirano na zakonu snabdevanja i potražnje, je ustvari negativno. Činjenica je da su efikasnost, održivost i izobilje neprijatelji profita. Drugačije rečeno, mehanizam stvaranja nemaštine, oskudice - stvara profit. Šta je oskudica? - Održavanje cene jednog proizvoda, limitiranje njegove dostupnosti na tržištu.  To znači da održivost i izobilje nikada neće biti moguće u našem profitno orjentisanom društvu. Jer prosto idemo protiv same prirode i njene strukture. Stoga, nemoguće je da imamo svet bez ratova i siromaštva. Nemoguće je da unapređujemo tehnologiju do njenih najefikasnijih i najproduktivnijih granica. I najdramatiènije, nemoguće je očekivati da ljudska bića se ponašaju uistinu moralno i pristojno.

     Prvi korak u pamćenju vaših snova je prizivanje samog sna „nameštanjem“ svog uma pre odlaska na spavanje. Kada počnete da padate u san lagano i odlučno ponavljajte u sebi „setiću se sna, setiću se sna, setiću se sna“. Ovo uključuje autosugestiju i „programira“  vaš mozak da pri buđenju prednost da prisećanju sna.

Druga faza, pri buđenju, kada ste uhvatili san, ulazite u fazu pomćenja, ovo je kritična faza. Ukoliko ste suviše uzbuđemi zbog činjenice da ste uhvatili snove izgubićete ih. Mozgu je potrebno da jedno vreme bude u stanju opuštenosti. Morate naučiti da odršavate skoro meditacijsku smirenost i lagano pregledajući glavne elemente sna pamtiti glavne i ključne slike iz snova.
Brojne studije sprovedene nad ljudima koji su počeli da pamte svoje snove pokazuju da su tokom perioda od nekoliko meseci postali smireniji, motivisaniji, kreativniji i mnogo sposobniji da pamte. Ništa od ovoga nije čudno jer snovi za svoju realizaciju koriste desnu hemisferu mozga na kojoj se svi memorijski sistemi usavršavaju do perfekcije. Na primer Edgar Alan Po prvo je pamtio a onda i koristio svoje najgore košmare za kratke priče strave. Takođe Salvador Dali slikar nadreealista javno je izjavljivao da su mnoge njegove slike reprodukcije perfektno zapamćenjih slika snova.

      Većina ljudi ima jako žive snove u vezi sa poznanicima, prijateljima, članovima porodice i ljubavnicima o kojima nisu razmišljali, niti se družili, više od 20 godina. U njihovim snovima,međutim, slike su savršeno jasne, sve boje i detalji su tačno onakvi kakvi su bili u stvarnosti. Ovo potvrđuje da negde u mozgu postoji beskrajno skladište savršenih slika i asocijacija koje se ne menjaju tokom vremena  i koje se mogu, uz odgovarajući okidački mehanizam, prizvati u sećanje.  Možete naučiti kako da „uhvatite “ svoje snove. Neki ljudi imaju tako loše pamćenje svojih snova da iskreno veruju da ništa i ne sanjaju. Ovo nije tačno jer su čak i istraživanja pokazala da svako ljudsko biće tokom noći ima regularne  prirode kada sanja, tzv. REM, faze koje se mogu registrovati po brzim pokretima očiju gdekapci podrhtavaju i telo se trza usled unutrašnjeg „posmatranja“ i „kretanja“ sa imaginarnom pričom. Kao što sa fizičkim vežbama ne možemo postići efekat odmah tako je i sa mentalnim vežbama. Mada ne trebamo se obeshrabljivati već raditi na tome. Može biti potrebno i do tri nedelja pre nego što „uhvatite“ svoj prvi san, ali je sistem nepogrešiv.

         Mnoge stvari se mogu iskoristiti radi lakšeg prolaska kroz studije. Bazični memorijski sistemi se ne koriste za prisećanje po "papagajskom principu", već kao gigantski sistem za popunjavanje prostora u našim mozgovima, omogućavajući nam da se veoma brzo prisetimo onoga što smo zapamtili i da znatno uvećamo opšte razumevanje. Primenjivao sam tehnike prilikom polaganja ispita, igrajući se sa svojom imaginacijom, sa ciljem da poboljšam svoje pamćenje i pomognem drugim studentima, koji su verovatno bili na rubu akademskog neuspeha, da postignu kako-tako zadovoljavajuće rezultate.